Izaberite akciju


Zlatibor 1496m i Tara 1675m



Zlatibore pitaj Taru dali pamti ljuba staru, Tara njemu odgovara...

Ovako po?inje jedna pesma koja opisuje naše dve prelepe planine u Zapadnoj Srbiji koje su naši ?lanovi i prijatelji kluba pohodili proteklog vikenda.
Poslednjih godina više puta smo prolazili pored ovih planinskih lepotica idu?i na planine Bosne i Hercegovine ali smo nekako uvek iz nama nekih neobjašnjivih razloga zaobilazili ove dve planine. Ovog puta smo želeli to da promenimo i prošle godine prilikom pravljenja plana i programa za 2017. godinu uvrstili smo ih za posetu „pod obavezno“.
Nekih 20-ak dana pred samu akciju krenuli smo sa opsežnom pripremom u vidu prikupljanja informacija sta vredi videti i šta nesmemo propustiti prilikom obilaska. A stvarno bi bilo šteta oti?i tamo i ne videti sve te prirodne lepote koje je majka priroda izvajala i donekle ljudska ruka stvorila?
U startu je bilo jasno da je dva dana koliko smo mi izdvojili i isplanirali isuviše malo vremena za obilazak ove dve planine i da je potrebno izdvojiti mnogo više vremena kako bi se podrobno upoznale. No dobro od ne?ega se mora po?eti, a mi smo za prvi put odabrali uspon na najviše vrhove obe planine Tornik 1496m i Veliki Stolac 1675m, sa obilascima turisti?kog kompleksa Kraljevih voda na Zlatiboru, vidikovaca Bilješke i Banjske stene, jezera Peru?ac, najmanje reke na svetu Vrelo ili Godina duge samo 365m, ku?ice na steni usred reke Drine i obilaska gradi?a Bajina Bašta.
Zbog vremenskih nepogoda odnosno kiše koja nas je pratila u popodnevnim satima u subotu morali smo neke aktivnosti da korigujemo kao što je uspon do vidikovca Bilješka stena i u nedelju do vidikovca Banjska stena.

Kao po dogovoru krenuli smo u subotu u 03:00 sata izjutra sa Trošarine sa parkinga ?ele Kule i uz prolazak kroz Kruševac, Kraljevo, ?a?ak, Užice, ?ajetinu stigli na Zlatibor i skijaški centar Tornik oko 08:30 h.
Uz kra?u pripremu za uspon krenulo nas je 26 planinara skijaškom stazom ka vrhu. Grupa je sve vreme bila na okupu i u vido krugu vodi?a koji su bili u stalnom kontaktu radiostanicama.
Još na samom po?etku je dogovoreno da se ide u koloni i da nema odvajanja, a onima sa slabijom kondicijom je preporu?eno da budu pored vodi?a i u slu?aju potrebe kratkog odmora isti zatraže. Ovde moramo da pomenemo i pomo? radnika Skijališta Srbije po imenu Branko koji se svojski trudio da nam pomogne informacijama o vremenskoj prognozi za taj dan, o najboljoj stazi kojom bi savladali uspon do vrha do toga da je dva puta izlazio na vrh Tornik da nas obi?e i vidi jesmo li na pravom putu jer se plašio magle i da ne skrenemo negde sa staze. Hvala mu na brizi i svaka ?ast na iskazanoj ljubaznosti i potrebi da nam se na?e kao pomo?.
Na vrh smo izašli za 1:30 minuta gde nas je u magli do?ekala konstrukcija SKI lifta i malo dalje ogra?en prostor sa repetitorima na najvišem delu Tornika. Prošli smo pored repetitora i došli do znamenja koje ozna?ava najvišu kotu planine Zlatibor. Tu odmah pored je i drveni vidikovac za panoramsko razgledanje sa koga se kada je lepo vreme pruza fenomenalan pogled za koji smo mi sada bili uskra?eni, ali opet sre?ni jer smo stajali na najvišem vrhu Zlatibora nepokisli i suvi iako su gotovo sve vremenske prognoze najavljivale jaku celodnevnu kišu.
Posle kra?eg odmora od 20 minuta i fotografisanja sa zastavom kluba pored kamenog znamenja i na drvenom vidikovcu spustili smo se istom stazom iako smo planirali da si?emo drugom do SKI centra Tornik. Spustili smo se za nekih 50 minuta do minibusa presvukli se i nastavili put Kraljevih voda u turisti?kom kompleksu koji je svojevrstan centar Zlatibora. Po ulasku svih u?esnika u minibus po?inje jak pljusak koji nas je pratio nekih 15 minuta. I ovoga puta se ispostavilo da sre?a prati hrabre i da svi oni koji su krenuli nisu pogrešili i nisu se uplašili najavljivanih kiša. Na Kraljevim vodama pravimo pauzu od sat vremena koju su svi iskoristili prema svojim željama mahom ispijaju?i tople napitke kako bi se ugrejali i osvežili posle uspona. Lidija i ja po dogovoru kupujemo namirnice i pi?e za zajedni?ku ve?eru. Jurimo kao sumanuti po Maxiju i mesarama kako bi sve završili i došli do minibusa u dogovoreno vreme.

Nakon toga kre?emo put Tare pored Bajine Bašte i jezera Peru?ac i dolazimo do planinarskog doma Rastište na mestu zvanom Sedaljka. Ceo put nas je pratila dosadna kiša srednjeg inteziteta ali ve? tada je bilo jasno da od planiranog uspona na Bilješku stenu za one spremnije sa boljom kondicijom ne?e biti ništa jer bi gotovo sigurno pokisli u odlasku i povratku i pored dobre planinarske opreme. Zato se lagano smeštamo u planinarski dom i delimo ravnopravno zaduženja, neki zagrevaju prostorije pe?ima na drva, ženski deo ekipe je u kuhinji pripremao salate i pripremao posude i tanjire za ve?eru dok je jedan deo muške ekipe bio zadužen za pe?enje roštilja i cepanja drva. Usledila je zajedni?ka ve?era, nakon ve?ere druženje je nastavljeno u trpezariji doma i pred odlazak na spavanje oko 22:00 sata napravili smo dogovor oko ustajanja i aktivnosti za sutrašnji dan.
Ujutru je ve?ina ustala oko 06:30 i posle doru?ka pospremili smo dom u prvobitno stanje kako smo i zatekli, zaklju?ali i krenuli minibusom put Predovog krsta odakle smo trebali da nastavimo pešice ka Velikom Stolcu najvišem vrhu planine Tare koji se nalazi na teritoriji Republike Srpske (BiH). Na vrh smo krenuli u 08:30 ispred drvene upravne zgrade „Nacionalnog Parka Tara“ gde smo službenika obavestili o svojim namerama i maršruti kojom ?emo se kretati kao i broju planinara koji je krenuo na stazu. I na Veliki Stolac je krenulo 26 planinara kao i na Tornik prethodnog dana. Staza je ve?im delom široki šumski makadamski put širine oko 5 m koji vijuga i ukršta se sa raznim drugim pravcima koji vode na neke druge vrhove, vidikovce i sela. Kasnije se put sužava u kra?u stazu koja vodi do vrha gde se i prelazi zamišljena džavna granica pošto nismo videli nikakvu liniju razgrani?enja ili neku tablu. Pravili smo više puta pauze tokom uspona prilago?avaju?i tempo upravo onim planinarima koji su bili najslabija karika u grupi, ali koji su imali ogromnu volju da stanu na najviši vrh Tare i savladaju celu stazu u oba pravca.
Dužina staze je iznosila 17 km i zato sve pohvale idu malom Andreju od 12 godina i njegovoj mami Sanji koji su iako im je ovo prva planinarska akcija uspešno ispenjali oba vrha Tornik i Veliki Stolac. Vodu smo imali na stazi tako da nam nije manjkala kao i dobro raspoloženje koje se videlo na licima svih u?esnika. Fotoaparati su radili non stop i u pri?i jedni s drugima vreme je brzo prošlo te smo za 3.5 sata izašli na najviši vrh kod kamenog znamenja koje je bilo oboreno na zemlji ali vidno obeleženo planinarskom markacijom. Tu smo ?estitali jedni drugima na izlasku na vrh pogotovu mladjim planinarima i po?etnicima kako bi ih ohrabrili da nastave sa planinarenjem i da vremenom krenu i na ve?e i zahtevnije planinske vrhove. Zatim smo se pomerili nekih 100-ak m do samog grebena gde smo uživali u delimi?nom pogledu jer je i ovde magla kvarila pogled koji seže duboko na teritoriju Republike Srpske i BiH. Ovde smo pauzu napravili nekih 30 minuta, pojeli nešto , fotografisali se sa klupskom zastavom i nakon toga istom stazom vratili natrag do Predovog krsta.
Na širokoj šumskoj stazi smo u povratku me?utim doneli odluku na Goranovu preporuku da na jednoj od raskrsnica idemo drugom stazom nego u odlasku na vrh, a razlog je bio obilazak vidikovca „Sjeni?“ koji se nalazi na 50m od širokog šumskog puta u gustoj šumi smr?e, jele i bukve. Sa vidikovca se vidi klisura Dervente i selo Rastište, a na vidikovcu se nalazi i velika drvena osmatra?nica visine oko 10m za panoramsko razgledanje kao i drvene klupice i stolovi. Posle zadržavanja od 20 minuta nastavljamo dalje ka Predovom krstu gde dolazimo oko 16:00 ?asova. Presvla?imo se i pakujemo planinarsku opremu za povratak ka Nišu.
U 16:30 polazimo za Niš sa usputnim zadržavanjima na jezeru Peru?ac kod Hidroelektrane gde smo napravili par fotografija, onda kod reke Vrelo ili Godina koja je najkra?a reka na svetu i duga je samo 365m i kod ku?ice na steni koja se nalazi nasred reke Drine. Obišli smo nakratko i gradi? Bajina Bašta gde smo prošetali centralnom glavnom ulicom osvežili se u nekom od kafi?a, nešto pojeli da nakupimo malo kalorija za povratak i onda bez stajanja i velikog zadržavanja vozili sve do Niša gde smo došli oko pono?i.

Sve u svemu bio je ovo za sve u?esnike jedan prelepo provedeni vikend sa mnoštvo interesantnih obilazaka i fenomenalnim druženjem bez obzira na razliku u godinama me?u pojedinim planinarima. Imali smo ?ak u svojim redovima i jednu planinarku iz Poljske koja nam se priklju?ila i sa kojom smo ostvarili kontakte za neka naredna planinarenja po Velikim Tatrama.

Do slede?e avanture sa PAK Mosorom ? Planinarski pozdrav od vodi?kog tima, Igora Radosavljevi?a i Vladislava Ceni?a.

Izveštaj: Igor Radosavljevi?
Foto: Nebojša Arsenovi?Slike na linku