Izaberite akciju



Nočni uspon 21/22.01.2017. Suva planina



Noć i dan od Studene preko Trema do Niške banje.... Grupa ljubitelja planine i zavisnika od adrenalina, u skoro nemogućim uslovima izvela je obilazak dela grebena Suve planine.
Ispoštovan je plan i iz Studene u ponoć krenulo je nas sedmoro ka Bojaninim vodama. Kroz noć i dubok sneg izasli smo do Devojačkog groba, pa ka Tremu svo sedmoro.
Na Tremu smo dečekali svitanje bez daška vetra.
Lepota prirode je navela njih dvojicu da tu i ostanu i uživaju u sunčanom jutru. Nas petoro smo nastavili put ka Sokolovom kamenu. Na stazi je bilo i do 1m snega, tako da smo se kretali sporo jer pre nas tuda niko nije prošao. Stazu smo prtili sve do skretanja za Mosor. Na tom skretanju smo se pozdravili još sa njima dvojicom, koji su otišli putem ka Studeni.
Nas troje najupornijih smo nastavili ka Mosoru, pa kroz šumu do Rajca. Na Rajcu su nas ugostili naši prijatelji planinari, koji su nam spremili rucak i tople napitke koji su nam dobro došli da skupimo snage za poslednji deo puta.
Ka Crnom kamenu čekalo nas je ponovo prtenje staze. U 17:30h smo bili iznad Niške banje, gde smo završili naše putešestvije... Ukupno pređeno oko 36km. Hvala svim učesnicima akcije i još jednom sve čestitke svima...

Vodič na stazi Slaviša Ivanović Slike sa akcije mozete videti na linku



Svetosavski uspon na Trem 2017.



U želji da nastavimo tradiciju, izveli smo Svetosavski uspon na Trem, ovoga puta iz Donjeg Dušnika.
Nas trinaestoro iz Niša i naši prijatelji iz kluba "Trem 1810" na čelu sa Žarkom, oko osam časova smo krenuli stazom od 11km ka Tremu. Na stazi je bilo dosta snega, a svaki korak nas je približavao suncem obasjanom i snegom prekrivenom Tremu. Prvu dužu pauzu smo napravili na terasi lovačke kuće. Tu su njih troje odlučili da ne idu do samog vrha, pa ih je Žarko poveo do Devojačkog groba, dok je ostatak ekipe žurio ka Tremu.
Na vrhu smo bili u jedan posle podne. Napravili smo kratku pauzu za slikanje i spustili se malo niže do sunčane padine, gde smo uživali u pogledu i toploti sunčevih zraka. Povratak je zbog raskvašenog snega bio teži nego sam uspon.
U Donji Dušnik smo se spustili oko sedamnaest sati, gde smo se našli sa ostatkom ekipe, razmenili utiske i kenuli nazad ka Nisu.

Organizator i vođa akcije: Ivana i Slaviša
Slike sa akcije mozete videti na linku



Radov Kamen (580mnv) 18.12.2016.



Po planu i programu 18.12. je planiran uspon na Radov kamen 580m iznad Jelašničke klisure.
Grupu od desetak planinara predvođeni Igorom Radosavljevićem nije dočekalo baš najsjajnije vreme. Pošli smo oko 8h a temperatura je bila oko -7, dobro poznatom stazom do vrha sa koga se pruža pogled na greben Suve planine, klisuru, Svrljiške planine itd. Mesto uvek lepo za fotografisanje izmamilo je fotoaparate.
Obišli smo glavne atrakcije: kameniti vrh, prozorac, vodopad Ripaljku a nakon akcije se počastili toplim napicima u restoranu u Jelašnici.

Vodič na akciji Igor Radosavljević.
Slike sa akcije mozete videti na linku



Kalafat 837m - Kamenički vis (25.12.2016)



Tradicionalno već petu godinu zaredom naš klub poslednji vikend decembra meseca koristi da okupi svoje članove i prijatelje kluba na planini Kalafat u neposrednoj blizini našeg grada.

Ova planina nije površinski velika i preterano visoka, nema čestih vidikovaca jer je obrasla gustom šumom, a ima i tu nesreću da je u senci Svrljiških planina i gorostasne Suve planine koje niški planinari mnogo češće pohode, te je na taj način nepravedno zapostavljena.
Kao i obično kada idemo na ovu akciju krećemo lokalnim autobusom u 07:00 sati za Gornji Matejevac odakle prvo obilazimo Latinsku crkvu na brdu zvanom Metoh iznad sela. Crkva je posvećena Sv. Trojici i sagrađena je u prvoj polovini XI. veka i pod zaštitom je države i smatra se spomenikom od velikog kulturnog značaja. Tu smo pomenuli par istorijskih podataka o ovom objektu da je nastao u prednamanjićkom periodu u vreme vladavine Vizantije ovim prostorom. Ime pod kojim je danas poznata u narodu je dobila po Dubrovačkim trgovcima (katolicima tj. latinima) koji su je koristili tokom XVI. veka na svom proputovanju u Aziju gde su odlazili da trguju svilom, začinima i drugom robom.
Nakon fotografisanja nastavili smo dalje put manastira Sv. Jovana ali ovoga puta gornjom stazom iznad seoskog romskog groblja. Staza je bila prohodna ali dosta klizava u stenovitim delovima od manjeg snega koji je prekrivao.
Ranijih godina smo išli donjom stazom koja vodi kroz malu usku klisuru ali smo ovoga puta želeli da malo izmenimo trasu i unesemo malo novina na ovoj akciji. Ubrzo stižemo do manastira u kom je još trajala molitva, ulazimo u ovaj verski objekat da zapalimo sveće i trudimo se da ne remetimo obred molitve monaha i malobrojnih vernika koji su bili unutra. Manastir je podignut 1835. godine, a živopisan 1869. godine. Prema istorijskim podacima, manastir Sv. Jovana potiče iz XIV veka. Manastir je odigrao glavnu ulogu i tokom Niške bune 1841. godine - bio je stecište ustanika koji su u ovom manastiru položili ustaničku zakletvu i čuvali prikupljeni novac, kao i pripremljen plan za sukob sa Turcima.
Nakon kraćeg obilaska i pauze za okrepljenje, fotografisali smo se grupno i krenuli dalje markiranom šumskom stazom ka vrhu Kalafat koji je najviša kota ove istoimene planine. Staza je bila sve vreme prekrivena snegom i vodila je pored malog zaleđenog korita reke koja se nekoliko puta preplitala sa ovim stazom. U proleće ovaj potok dobije bujičan karakter, jake je siline jer se otapaju snegovi sa planine, a potpomognut je i podzemnim vodama. Dok preko leta presuši i korito reke bude potpuno suvo i puno lišća opalog u toku jeseni. Laganim tempom dobijamo sve više na visini tako da se trudimo da što vise uživamo u čarobnom zimskom ambijentu ove male planine. U daljini čujemo pucnje iz lovačkih pušaka i lavež pasa što je jasan znak da su u blizini lovci i da treba biti krajnje oprezan i kretati se samo obeleženim stazama i biti adekvatno odeven u jarkim bojama što mi ovoga puta i jesmo. Na jednog lovca i sami nailazimo on se nudi da nam pomogne vraća nas sa staze koju smo mi prvobitno odabrali za uspon i upućuje na po njemu kraću stazu. Prihvatamo savet i dalje nastavljamo stazom koju nam je preporučio lovac.
Oko 11:15 izlazimo na najviši vrh planine Kalafat visok 837m koji je i jedan od vrhova kroz koje prolazi Niška transferzala. Nakon kraćeg zadržavanja od desetak minuta na samom vrhu zbog fotografisanja i okrepljenja čokoladicama i vodom brzo nastavljamo dalje ka Kameničkom visu.
Tamo nas već očekuju naši drugari u restoranu kod Šipe koji ovoga puta zbog raznoraznih obaveza nisu mogli da pređu stazu sa nama, ali nisu želeli da propuste druženje i zajednički ručak koji praktikujemo svake godine u ovo vreme nakon pređene staze. Na stazi koja vodi ka Kameničkom visu nailazimo na veću grupu lovaca i njihovih kerova razmenjujemo par reči i nastavljamo dalje gde oko 12:20 dolazimo do prvih drvenih bungalova od kojih je par njih renovirano ove godine ili je restauracija i dalje u toku. Plan je da se sve ove kućice renoviraju i dobiju novo ruho kakvo i zaslužuju što će sigurno podstaći i pospešiti razvoj turizma na ovoj maloj planini.
Najzaslužniji za dosadašnje uređenje Kameničkog visa je Udruženje za lokalni razvoj “Kamenica” koje je dosta toga dobrog i korisnog uradilo što pokazuje da se entuzijazam, organizovanost i rad itekako isplate jer kada se projekat uređenja ovog kompleksa završi koji zajedničkim snagama rade sa GO Pantalej dobiće jedan sasvim novi i drugačiji vizuelan izgled. Izlazimo na plato Kameničkog visa koji je u magli i pod niskim snežnim pokrivačem gde i završavamo prvi deo akcije pešačenja od 5 sati koji su uspešno prešla 14 planinara u dužini od 12 km. Ulazimo u restoran gde nas očekuje još 14 naših prijatelja koji su došli nešto ranije kako bi se družili i proslavili ovu uspešnu planinarsku godinu za nama.

Pre postavljenog ručka sve prisutne su pozdravili podpredsednik kluba Vladan Vlajko Milošević i predsednik kluba Igor Radosavljević koji su rekli par reči o godini koju ostavljamo za nama, a u kojoj je naš klub napravio zapažene rezultate, kao i o budućim aktivnostima koje nas očekuju u sledećoj 2017. godini. Posle ručka nastavljeno je druženje planinara, a kovali su se planovi i za neke nove avanture, zbijale šale i ponavljale doskočice i interesantni detalji sa pojedinih akcija.
Vreme je brzo prošlo, a sat je već otkucavao 15:00 časova što je bilo vreme za polazak ka raskrsnici gde smo trebali da čekamo autobus iz Cerja ka Nišu. Pre polaska napravili smo jednu grupnu fotografiju svih 28 učesnika ove akcije pored drvene osmatračnice.

Izveštaj: Igor Radosavljević (organizator izleta i vodič na stazi)
Foto: Ivan Santovac Igor Radosavljević Stevica Blagojević
Slike sa akcije mozete videti na linku



Zimski uspon na Midžor 2169m (05.02.2017)



Već tradicionalno osmu godinu zaredom naš klub organizuje početkom februara zimski uspon na Midžor. Sa više ili manje uspeha smo svake godine izvodili veliki broj naših članova i prijatelja kluba, znalo je da bude i preko 100 planinara, a nekada samo 10 do 15 planinara. Vremenske prilike su u velikoj meri odredjivale broj učesnika na tim usponima pa je tako i bilo i ovog vikenda. Vremenska prognoza je bila takva u nedelju da je za prvi deo dana bio planiran sneg na Babinom zubu odakle smo trebali da krenemo sa usponom ka vrhu i u toku podneva je trebao da stane, da se oblaci razidju i razvedri i drugi deo dana da bude sunčan. Medjutim kako sreća prati hrabre nas je vreme i ovog puta iznenadilo i nagradilo našu upornost tako da smo imali skoro idealne vremenske uslove jer je bilo sunčano i bez preteranog jakog vetra koji zna da bude ovde veliki problem tokom uspona.
Na uspon smo krenuli sa malim zakašnjenjem u 10:30 jer smo u startu iz Niša kasnili 30 minuta, onda jedan deo asfaltnog puta smo savladavali od Jabučkog ravništa do planinarskog doma gde nas je ostavio bus i naposletku skoro pola sata nam je trebalo priprema za uspon u vidu navlačenja kamašni, štelovanju štapova, radio stanica i ostale opreme za uspon.
Kao i uvek pre polaska na uspon usledila je zajednička fotografija svih učesnika pešačkog dela akcije jer su pored nas planinara učesnici ove akcije bili i skijaši naše SKI sekcije kao i oni sa slabijom kondicijom ili opremom koji su odlučili da šetaju okolnim stazama Babinog zuba. Na kraju na Midzor je krenulo 14 planinara.
Na čelu kolone je kao vodič bio Igor Radosavljević dok je na začelju bio Vladislav Cenić. Sve vreme smo se držali zajedno i više ili manje išli jedan za drugim u koloni naravno da kako je vreme odmicalo i umor sustizao neke planinare tako je kolona počela malo da se oteže ali uz radio stanice i vizuelni kontakt smo sve to nadomestili čekajući se i opet iznova krenuli zajedno u koloni.
Kao što sam i napomenuo na početku ovog izveštaja vreme je bilo idealno za uspon, sunčano i bez jakog vetra barem do Žarkove Čuke tako da su pojedini učesnici bili samo u aktivnim ili polartek duksevima. Toga dana pored našeg kluba na planini je bilo i četvoro planinara PK Železničar Aleksinac koji su iskoristili naš odlazak na Midzor da nam se priključe i toga dana druže sa nama. Medjutim zbog našeg malog kašnjenja oni su krenuli ranije tako da smo ih sve vreme gledali ispred nas kako savladavaju korak po korak krivudavu stazu ka najvišem vrhu našeg dela Stare planine.
Bilo je i učesnika koji su završili sa usponom i vraćali se sa vrha kao što je bio jedan planinar iz Novog Sada koga smo pozdravili u mimoilaženju. Posle 3.5 sata savladavanja staze došli smo do porušenih ostataka napuštene karaule gde smo se svi sakupili pošto smo pre toga napravili malo veću kolonu izmedju čela i začelja. Tu smo se osvežili i okrepili po nekim slatkišem i ubrzo krenuli u završni uspon jer nas je na to primoravao i sve jači vetar podno samog vrha. Do Midzora nam je trebalo još nekih 100-150m savladavanja uspona, krećemo svi zajedno i gotovo istovremeno izlazimo svi na vrh gde srećemo drugare iz Aleksinca koji su krenuli sa spuštanjem jer je na vrhu duvao jak i hladan vetar koji uopšte nije bio prijatan za stajanje duže od 10-ak minuta na vrhu.
Pozdravljamo se sa njima čestitamo im na usponu i naravno želimo puno sreće u spuštanju sa planine ka Babinom zubu gde dogovaramo vidjenje i kratko druženje nakon uspona.
Na vrh izlazimo u 13:45 vadimo zastavu kluba i fotoaparate da zabežlimo ovaj zajednički trenutak, a medju nama su i planinari kojima je ovo prvi uspon na Midzor i uopšte prvi vrh preko 2000m tako da je radost očigledno svima vidljiva na licu. Sa vrha Midzora gledamo na Suvu planinu, Šar planinu koju smo peli samo nedelju dana pre ovog uspona, Rilu, vrhove Stare planine u Bugarskoj i Srbiji i još mnoge druge planine koje posmatramo sa divljenjem i poštovanjem jer to zaista i zaslužuju jer stoje kao gorostasi ponosno već milenijumima na ovim prostorima.
Posle kratkog zadržavanja i uživanja na vrhu spuštamo se istom stazom kojom smo i došli i nastavljamo ka Žarkovoj čuki i Babinom zubu gde jasno vidimo SKI stazu „Sunčana dolina“ koja dominira tim delom planine i kako se približavamo bliže to se jasnije vide i skijaši koji se spuštaju sa ove staze. Za spuštanje nam je trebalo oko 2.5 sata i u dom dolazimo oko 16:50 gde se presvlačimo skidamo deo opreme sa nas i uz brzinsko ozveženje u vidu čajeva, kafe ili piva nastavljamo asfaltnim zaleđenim putem opezno i polako ka Jabučkom ravništu gde nas na raskrsnici čeka bus sa skijašima koji su odatle krenuli i čekali nas. Oko 17:20 dolazimo do busa, pakujemo se i nastavljamo put Niša. U Niš stižemo u planirano vreme oko 20 časova

Izveštaj: Igor Radosavljević
Photo: Julija, Anica, Igor
Slike sa akcije mozete videti na linku



Babička Gora 12. 02. 2017.



Kada na nekoј akciјi osetite ogromnu količinu pozitivne energiјe među svim učesnicima, onda se nema žta mnogo dodati rečima. I ove godine su domaćini, u pravom smislu te reči, pokazali nadaleko čuveno zaplanjsko gostoprimstvo. I vreme јe bilo idealno. Treću godinu za redom, što polako prerasta u lepu tradiciјu, početkom februara PAK MOSOR organizuјe uspon na Babičku goru i njen vrh Krivu Buku.
I ovog puta naјveća zasluga za sve lepo što nam se svake, pa i ove godine dešava na ovoј akciјi, ide na adresu našeg člana Boјana Radenkovića i njegovih , a nadam se i naših priјatelja, meštana MZ Gornje Dragovlje. Svima јedno veliko hvala.

Ukratko što se tehničkih stvari tiče sve јe proteklo po planu. Krenuli smo iz Niša u 8.30. Na uspon u 9.00h. Oko 12.00h bili na vrhu i posle kratkog zadržavanja za fotografisanje i okrepljenje krenuli nazad prema selu. Prva grupa planinara јe stigla oko 14.00. Posle ručka i kratkotraјnog druženja oko 16.00h smo krenuli ka Nišu. Na akciјi јe učestvovalo oko 80 planinara iz Niša, Leskovca, Dušnika, G. Hana i okolnih mesta. Do sledeće godine i novog druženja na Babičkoј gori, pozdrav od PAK MOSOR-a.
Vladislav Cenić
Slike sa akcije mozete videti na linku



100 Godina Topličkog ustanka



U nedelju 19.02.2017. veliki broj članova PAK MOSOR-a uzelo je učešće u maršu ''Topličkim junacima za nezaborav'' a koji je u znak sećanja na 100 godina od Topličkog ustanka organizovalo Društvo ''Stazama slavinh predaka''.
Na stazu dužine od 34 km krenuli smo iz sela Obilić u opštini Bojnik i preko Dubova, Žitorađe stigli u Prokuplje za oko 7.30 sati, što predstavlja respektabilnu brzinu obzirom na vremenske uslove, teren po kome smo išli i brojnost grupe. Na maršu je bilo oko 50 učesnika. Kako planinara, pripadnika žandarmerije i vojske, tako i drugih poštovaoca srpske istorije i rodoljuba iz Niša, Bojnika, Prokuplja, Surdulice, Lebana...

Usput smo nailazili na veliki broj srdačnih meštana sela, potomaka čuvenih topličkih ustanika, koji su nas pozdravljali a neki ugostili čajem, rakijom, sokovima i kafom i bili oduševljeni našom akcijom.
Posebna zahvalnost ide na adresu Vojske Srbije i Kolu srpskih sestara iz Prokuplja, koji su još jednom, kao i uvek do sada, pokazali svoj patriotizam i gostoljubivost.
Ovaj događaj je propraćen i medijski Blic
Slike sa akcije mozete videti na linku
Do neke druge akcije pozdrav.



KOPAONIK 2017




Tradicionalno po sedmi put 05.marta 2017.godine u organizaciji PAK Mosor-Niš, smo organizovali akciju na Kopaoniku, sa prijateljima iz PK Železničar-Niš. Podeljeni u 2 grupe, planinare i skijaše, planinari su krenuli sa parkinga naselja Kopaonik u ka Suvom Rudištu 1976m. Potom na vrhove Mali Karaman 1904, Veliki Karaman 1936m, gde se deo ekipe uputio ka naselju Kopaonik, dok je ostatak krenuo ka Velikoj Gobelji 1934m.
Uz povremene pauze smo se zadržavali da se okrepimo, odmorimo, presvučemo, fotografišemo. Savladana je staza u dužini od 14,5 km. Povratak u naselje Kopaonik, odmor u planinarskim domovima Rtanj i Kopaonik uz druženje.
Ski sekcija takođe uspešno savladala sve ski staze.

Na stazi vodiči Stevica Blagojević vodič III-kategorije PSS, ispred PAK Mosor i Petar Ratković PK Železničar, uz nesebičnu pomoć Nenada Stevanovića - Rođe.
Zahvaljujemo se svim učesnicima na akciji. Do neke druge akcije planinarski pozdrav.
Slike sa akcije mozete videti na linku



Željin 09.04.2017.



Po godišnjem planu kluba u nedelju 09.04.2017.god. izveden je uspon na Željin.

Željin je planina u centralnoj Srbiji smeštena između donjeg Ibra, Kopaonika i Goča, i spada u grupu Kopaoničkih planina. Izdiže se sa zapadne strane Župe aleksandrovačke i tako štiti od vetrova čitavo župsko vinogorje.
Izuzetno je bogata vodom, obiluje mineralnim izvorima i poseduje impozantan šumski prekrivač.
Današnji uspon na Željin izveli smo sa južne strane, iz sela Ploča. Pored puta, dok smo prolazili kroz zaseoke, mogli smo videti brojne zasade malina i kupina.
Prvu dužu pauzu smo napravili kod tzv. "šumske kuće" do koje smo stigli za nešto manje od dva sata hoda. Odatle smo pratili netipične plave oznake, koje je uradila policija, i do samog vrha po mokrom snegu kroz gustu šumu, uspon je podsećao više na zimski. Iz izlaska iz šume slatke muke nam je zadavalo gusto rastinje borovnice i kleke.
Sunce se na trenutke probijalo kroz guste oblake, tako da smo imali tu čast da bar na kratko uživamo u pogledu koji pruža Željin. Videli smo Župsko vinogorje i okolne planine Kopaonik, Goč, Stolove, Goliju.... Na tzv."malom Željinu" smo se zadržali kratko zbog fotografisanja, pa se uputili dalje ka samom vrhu Željin 1785mnv. Tu nas je dočekalo obeležje vrha okovano u ledu. Vetar nije bio mnogo jak, ali smo se ipak nakon desetak minuta zadržavanja na vrhu, spustili na prevoj između dva vrha, gde smo napravili pauzu za ručak.
Zbog klizavog terena, u povratku smo išli blažom, ali malo dužom stazom do šumske kuće, pa nazad do sela Ploča.

Na akciji je učestvovalo 14-oro planinara, članova kluba i naših prijatelja.
Ukupno pređena staza je dužine od 13km., i uspon koji smo savladali je oko 800mnv.
Vreme koje smo proveli na stazi je oko 6 sati.

slike sa akcije mozete videti na linku
Vođa akcije-Ivana Đoković
Do sledeće avanture sa PAK Mosorom Planinarski pozdrav



Slet Niških planinara - Ploče 18.06.2017




18. 06. 2017. Planinarski savez grada Niša je organizovao 7. slet planinara svih niških planinarskih klubova na lokaciji Ploča.
Uprkos nestabilnom vremenu i ne baš obećavajućim najavama da će da se popravi, ujutru u 7 časova je na akciju krenulo 4 autobusa planinara, prijatelja, ljubitelja prirode potpomognuti niškim gimnazijalcima ( 9. maj ) - Dve pešačke akcije, - Biciklistički karavan, - Gljivarska prezentacija, - Streličarska prezentacija, - Prezentacija jahanja, - Sleck line prezentacija, -
Takmičenja u nekoliko disciplina: nadvlačenje konopca, pikado, gađanje iz vazdušne puške, stoni tenis, - Odbojka, frizbi... Sve začinjeno odličnim planinarskim pasuljem i gljivarskom čorbom.
Za fenomenalno raspoloženje se dodatno pobrinuo muzički bend - Sevdah rock connection Pozitivna energija mogla se osetiti na svakom koraku.
Na kraju smo podelili zahvalnice i diplome pobednicima takmičenja. Zahvalnost planinarskim klubovima i društvima - PAK MOSOR NIŠ( ovogodišnji domaćin sleta ) - PD SUVA PLANINA NIŠ - PK ŽELEZNIČAR NIŠ - PAEK NIŠ - i zahvalnost naravno svima koji su pomogli ovaj slet, gostima, prijateljima i domaćinima u Planinarskom domu PLOČA jer su svojim učešćem pomogli izgradnju i rekonstrukciju Planinarskog doma na Bojaninim vodama.
Planinarski pozdrav: PLANINARSKI SAVEZ GRADA NIŠA Slike sa akcije mozete videti na linku